"Deveti mart je prilika da kažemo da ne pirstajemo na dalje poraze i dalje gubitke Srbije. Kosovski porazi i gubitak Kosova koje je skrivio Slobodan Milošević svojom politikom, ne sme ni po ko koju cenu da se pretvori u gubitak EU", izjavio je Drašković na Trgu Repubike gde su, kako je rekao, pre 19 godina počele desetogodišnje bune protiv Miloševićevog režima.

"EU bezuslovno i što pre, to je zahtev, ubeđenje je svih onih koji su se od 9. marta do 5. oktobra 2000. godine borili i sebe davali za evropsku, novu, bolju i demokratsku Srbiju", kazao je Drašković.

Prema njegovim rečima, današnji dan je prilika da se kaže da Srbija mora da menja svoj krus, da promeni razvojnu i ekonomsku politiku.

Teret tranzicije, kako je naveo, mora da padne na bogate, na tajkune, dok pošteni svet mora da se oslobodi poreza, da se pomogne srpskom selu i oživi poljoprivreda kao vodeća grana srpske privrede.

"Danas je razočarana ogromna većina učesnika demonstracije koji su pre 19 godina počeli desetogodišnju bunu protiv Miloševićevog režima. Razočarani su zato što su upravo ti ljudi - tadašnja mladost, svet malog bizniza, srednja kalsa, seljaci, radnici, ispali najveće žrtve demokratske tranzicije", kazao je lider SPO-a.

Prema njegovim rečima, zbog onih koji su sebe proglasili za eksperte 5. oktobra i koji su vodili naopaku razvojnu, ekonomsku i poresku politiku stradali su oni koji su izneli borbu protiv Miloševićevog režima, a profitirali ratni profiteri, šverceri, tajkuni - koji su postali ekonomski i politički gospodari.

"Profitirala je nova kasta, parazitska kasta, nove vlasti raspoređena po raznim agencijama koje su proglasile sebe stručnim za sve, koje ne rade ništa, a troše ogroman novac", kazao je Drašković.

Lider SPO-a i funkcioneri te stranke položili su cveće na spomenik na Trgu Republike u znak sećanja na "pale junake". U demonstracijama u kojima su učestvovale desetine hiljada građana poginuli su učenik Branivoj Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a povređeno je više od 200 demonstranata.

Devetomartovske demonstracije 1991. prvo su ozbiljno suprotstavljanje opozicije režimu Slobodana Miloševića.

Posle sukoba u centru grada, Predsedništvo SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice nekadašnje JNA izađu na beogradske ulice.

Protest je sazvao SPO, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.

Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji tri dana ranije u kojem je Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.