Kalanović je istakla da NIP od ove godine finansira samo infrastrukturne projekte i nema finansiranja tekućeg odrzavanja, opreme, konsaltinga, subvencija i "mekih" kredita.

Ona istakla da je u odnosu na prethodne godine smanjen broj projekata i poštuju se procedure, koje su gotovo istovetne procedurama Svetske banke.

Prema njenim rečima, ove godine NIP-u je na raspolaganju oko 26 milijardi dinara, od čega je 15,5 milijardi iz budžeta, a 10 milijardi iz projektnog zajma Evropske investicione banke.

Kalanović je istakla da je potreban novi model realizacije i upravljanja projektima, koji podrazumeva delimičnu modernizaciju upravljanja na centralnom nivou, kroz rad ministarstava i transformaciju pojedinih institucija.

Ona je ukazala da je realizacija projekata u Srbiji i dalje spora, iako je u prošloj i ovoj godini napravljen pomak, ističući da je cilj da se u mandatu ove vlade stvore preduslovi da se projekti realizuju za nekoliko meseci, od trenutka odobravanja stredstava.

Posledice krize će se i dalje osećati

Predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić izjavio je danas Tanjugu da će se posledice ekonomske krize osećati i u narednom periodu, ali da bi se kroz investicije u energetiku, infrastrukturu i određene regionalne projekte mogla uvećati zaposlenost i kreirati određejni nivo domaće tržanje.

Antonić je istakao da je bitno da unutrašnja tražnja bude podmirena domaćim proizvodima, a ne da se povećava uvoz i tako ponovo pravi spoljnotrgovinski deficit.

On je ukazao da očekuje da se nekoliko institucija, uključujući banke, ministarstva poljoprivrede i ekonomije i regionalne subjekte, uključi u investicioni plan za izlazak agrara iz krize i aktiviranje domaćih potencijala.

"Mislimo da bi se kroz to stabilizovao i deo socijalnih problema, a naravno povećao i izvoz", rekao je Antonić, podsetivši da agrar poslednjih godina beleži pozitivne rezultate u plasmanu na strano tržište.