Cveće na Đinđićev grob u Aleji zaslužnih građana položili su Đinđićeva udovica Ružica, predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, članovi vlada Mirka Cvetkovića i Zorana Đinđića, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i gradski funkcioneri i članovi DS-a i mnogi građani.

Premijer Mirko Cvetković i članovi Vlade položili su cveće na spomen-ploču u dvorištu Vlade, na mestu na kom je ubijen prvi demokratski premijer Srbije 12. marta 2003.

Na istom mestu cveće je položio i predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, sa ostalim funkcionerima te stranke. „Godinama smo se borili protiv politike koja je ubila Zorana Đinđića jer je ona bila jedini način da se zaustavi Srbija. Danas je ta politika prošlost, ali u politici koju je simbolizovao Zoran ima tako malo života. Mi ga moramo vratiti radom“, rekao je Jovanović obraćajući se novinarima ispred Vlade.

Na mestu gde je pre sedam godina ubijen premijer cveće je položilo i nekoliko stotina građana.

Novo izdanje Đinđićeve monografije

U Narodnoj biblioteci Srbije predstavljeno je danas novo izdanje knjige Zorana Đinđića “Jugoslavija kao nedovršena država” i digitalna kolekcija njegovih knjiga i naučnih članaka.

Na promociji knjige, predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao je da Đinđićevi ciljevi nisu ni danas promenjeni i dodao da je tadašnji srpski premijer "idejni koridor Srbije prema Evropi, koncept koji nas hrabri da istrajemo na rešavanju problema bez nasilja i ubrzavanju ekonomskog razvoja".

Đinđić je, prema rečima Cvetkovića, gradio državu koja se temelji na snazi sistema, a ne na autoritetu pojedinca.

"Za razliku od drugih, on je prepoznao istorijsku šansu i vekovni ideal da Srbija postane politički stabilna država, sa efikasnim institucijama, dobrom infrastrukturom, modernim školstvom i brzim razvojem privrede", dodao je Cvetković.

Srbija bi bila pred vratima EU da Đinđić nije ubijen

Učesnici skupa povodom sedme godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića složili su se u oceni da bi Srbija danas bila na pragu ulaska u Evropsku uniju da 12. marta 2003. godine nije ubijen prvi demokratski premijer.

Na skupu u Domu sindikata pod nazivom "Naš posao, naša vizija", izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin rekao je da je Đinđić bio i ostao simbol evropske Srbije koja "hrli napred" i da duboko veruje u evropsku budućnost Srbije.

On je izjavio da je Đinđić ostavio neizbrisiv trag i političko nasleđe koje ne pripada samo Srbiji, već i regionu i Evropi.

Dodao je da sa Đinđićem 2010. godine Srbija ne bi raspravljala o tome da li treba da se usvoji Rezolucija u Srebrenici i okonča saradnja sa Hagom, već bi bilo reči isključivo o nužnosti priključenja Evropskoj uniji, bez alternative.

Kacin je dodao da je Đinđić bio motor promena i da mu je žao zbog toga što Srbija nije odlučnije krenula njegovim putem, ali da je EU svesna svoje odgovornosti za region Balkana, zbog čega taj region ima jasnu evropsku budućnost.

Predsednica hrvatskog Nacionalnog odbora za praćenje pregovora o pristupanju Hrvatske EU Vesna Pusić ocenila je da je Đinđić imao snage i znanja da negativnu energiju ljudi iz regiona usmeri na pravi put i da je dokazao da svi političari nisu isti.

Prema njenoj oceni, Đinđić je bio "majstor" da, koristeći demokratske metode, manjinske ideje postepeno pretvori u većinske.

Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović je ocenio da je Đinđić bio simbol uverenja da svaki čovek uvek može da radi bolje i da je zato dužnost LDP-a da ideju i viziju koju sledi proširi među ljude, kako bi se sprečila da Srbija ponovo propusti svoju šansu.

Govoreći o godišnjici ubistva premijera, Jovanović je rekao da je 12. mart dan kada Srbija iznova pokušava da pronađe smisao u prošlosti, ali da LDP svaki put na taj dan treba da pruži jasan odgovor o nužnosti evropske budućnosti svima koji u Srbiji trenutno tavore.

Prema njegovoj oceni, politika koja je ubila Đinđića pre sedam godina sada pripada prošlosti, uprkos pokušajima da se regeneriše.

Nekoliko hiljada građana u Šetnji za Zorana

U "Šetnji za Zorana" koju je organizovala Liberalno-demokratska partija danas povodom obeležavanja sedam godina od ubistva premijera Zorana Đinđića učestvovalo je nekoliko hiljada građana, članova i prijatelja LDP, saopštila je ta stranka.

"I ovom 'Šetnjom za Zorana', kao i svakog 12. marta, poslali smo poruku spremnosti i sposobnosti da ostanemo ledolomci, da bez kompromisa oko suštine pokrenemo društvo, podignemo njegove performanse, reformske i demokratske potencijale koji su sada na margini srpske politike", navedeno je u saopštenju.

Kolona koju su predvodili lider LDP Čedomir Jovanović i poslanik i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin krenula od sedišta stranke i preko dvorišta Vlade Srbije do Aleje zaslužnih grđana na Novom groblju gde je Đinđić sahranjen.

Prvi demokratski izabran premijer Srbije

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. Za vreme njegovog mandata pokrenuti su demokratizacija društva i korenite ekonomske i socijalne reforme u Srbiji.

Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik.

Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945, kada je izabran u februaru 1997. ispred koalicije Zajedno. Na toj dužnosti je bio sedam meseci, kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera,
Srpskog pokreta obnove.

Đinđić je bio jedan od veterana opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije, koja je porazila režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000.

Nekoliko sati posle ubistva Đinđića proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.

Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

U policijskoj akciji Sablja uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i nekoliko pripadnika JSO-a i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.

Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek, predao se vlastima 2. maja 2004, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.

Suđenje optuženima za ubistvo Đinđića počelo je 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Jovanović. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud 29. decembra 2008, kao i presude ostalim pripadnicima Zemunskog klana i JSO-a.

Toma Vukić pobednik takmičenja u besedništvu

Diplomirani biolog iz Šapca Toma Vukić (26) pobednik je ovogodišnjeg takmičenja "Besede u Zoranovu čast", koje održano danas u Beogradu povodom sedme godišnjice od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.

Drugu nagradu osvojio je student Fakulteta političkih nauka u Beogradu Filip Leskaroski (21) iz Pančeva, a treće studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Arsić (21) iz Beograda.

Pored njih u finalnom takmičenju u besedništvu u znak sećanja na premijera Đinđića učestvovalo je još petoro studenata, a oni su govorili na temu "Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se još potrudi".

Nakon proglašenja pobednika u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić je rekao da mu je "namera da dovrši ono što je Zoran započeo".

"Od vas tražim da pomognete kako bismo ispunili ono što je Zoran započeo", rekao je Tadić i dodao da veruje da u Srbiji "postoji spremnost i nada" za promene.

U žiriju za izbor pobednika 5. takmičenja u besedništvu "Besede u Zoranovu čast", koje organizuju DS i Fondacija Dr. Zoran Đinđić, bili su Boris Tadić, supruga ubijenog premijera Ružica Đinđić i predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović.

Članovi žirija su bili i glumci Dara Džokić, Mirjana Karanović, Branko Cvejić i reditelj Dejan Mijač. Finalnom takmičenju besede u Zoranovu čast prisustvovali su i premijer Srbije Mirko Cvetković i ministar odbrane Srbije i potpredsednik DS Dragan Šutanovac.